ЧЕЖЊА

Био си ми мирис

макова опојних

и класја узрела,

рујне зоре сунце,  

а ја теби песма

гугутке стидљиве     

у шаптавом пролећу 

срећне, заљубљене.

Сада си чежња

птице без крила

и лет у дане кад 
пролеће је певало.

  

Памтим наша свитања,

свилене власи косе

у разиграним прстима

и милог ти ока блесак.

У крви ми течеш

у либро утиснут,

на длану си печат, 

тајно сунце, и суза!