13. мај 2016.

СПОМЕНАК

Била сам несан      
од звезда саткан,

сунце и топла киша,
дугине боје душа,

венац плавог цвета 
око твога врата,

лоза твоја рука  
око мога струка.

Био си песма,
ја твоја дама,

а сад сам сан
од сећања ткан! 
Песникиња у

2 коментара:

  1. Unknown29. новембар 2016. 13:37

    Ja ne mogu potamnit ugođaj i lepotu kako sunca tako i plavog posle letnje kiše mirisog cveta,ali meni je i te kako jasno da Vašom dušm i te kako neka dobrota i smisao ka dobroj poeziji sa Božijim darom i te kako uspešno cveta hvala na lepim stihovima i pozdav!!!

    ОдговориИзбриши
  2. Споменка Денда Хамовић29. август 2017. 06:46

    Хвала Вама, Славко, на лепим речима. Срдачан поздрав.

    ОдговориИзбриши

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић