ОБЕЋАНА

У дугој сатенској хаљини жена

корача преко ћилима црвеног,

покрива јој бела гола рамена

коса у коврџама сјаја црног.

Прати стар човек тело вито, сочно,

док ври музика – свадбена чигра,

и насмејана гомила бучно

уз хармонику обесно игра.

Жена у грлу славује мртве

у осмехе од сватова скрива,            

човек оком пије крепост жртве – 

у срцу му жив славуј пребива.

Прстен он ставља на бело снопље,

свезани су уз сјај и параду,  

срећа му у оку – у грлу јој копље –

купује старац обећану младу.