АЛА РАТ

Лажна реч из похлепе сија   

Превари народ илузија   

Стижу облаци у црнини        

Нестају сунца у нигдини   

    

И заледи зима пролеће       

Трне све што живот покреће       

Ала стоглава вир ада је
Бистре мисли трује, не хаје   

Разјапила неман чељусти

Отров лије, народу злости

Грло стеже ума бистрину 

Животи тону у тамнину  

Али добро је видра хитра  

Отров плави, остаје бистра 

На обалу граби камену     

Клија и у ратном времену

Зло пије прах испод камена      

А мрести сунца слога зена        

Из тамнине живот развија –

Наивност је плам илузија!