15. мај 2016.

ПОД КАПЦИМА

Огрнула сам се у сећање,
моја душа те песмама мије,  
од неузрелог грожђа за брање    
вино пијем, из таме ми лије.   

Сипа опојно пиће сећање, 
чежња ме граби, чврсне загрљај,       
а под капцима играју сање 
на очи црног дијаманта сјај.

Из тамног ока сјаје тишине,  
а погледа су мој грех питања             
и сузни блесак ледене тмине
  
врисак је неми распетих сања.
Док несни пију из душе бреме 
тече у луку земљану време. 

1 коментар:

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић