МОСТАРСКЕ СЛИКЕ

Мостар је остао у капљи сузе –

Неретва ледна кад у вир граби
Термометар на 50 степени
На зиду поред апотеке
На стопалима катран Мусале
Игранке у сали „Абрашевић“
И у башти хотела „Мостар“

Дружења у „Неретви“, „Бристолу“, „Ружи“
Корзо од „Јагњета“ до „Бање“ –
Нови на Лењиновом шеталишту
И Гимназија „Алекса Шантић“
Сада „Доминик Мандић“
Парк, љуљашке, песак, тобоган
Остао је мајстора Хајрудуна мост
Срушен 1993. нови завршен 2004.

Кроз сећање пролазе –
Ашчинице Кујунџилука
Стари мајстори, ретки занати
Скокови са Старог
Сликари поред Неретве
Омиљени вајар Миливоје Бокић
Кућа Алексе Шантића
„Пећина“, Рондо, Партизанско гробље
Ћудљиве мостарске кише
И оне распеване Мише Марића
Један човек и "Мостарске кише" Пере Зупца
И јулски дан – кишни, кишни...

Враголије од јутра до акшама 
На Циму брање шипака
Љубичица и висибаба
Првомајски роштиљ на Буни
Прве трешње и први пољупци
Са Вележовог стадиона чујем –
„Напред Рођени“ –
Јарани скачу, вичу, вичу...

Нижу се, играју слике –
Велике пијаце изнад бесне Неретве
Смарагдно зелене, понекад земљане
Жагор тепе и дрвено магаре
Студентске игранке у „Индексу“
За асталом скупљени, згурени
Млади, насмејани и распевани
Сунцем прве ватре грејани
Дочекујемо зоре
Уз вицеве и истините приче
О мостарским лискама
Испитима, професорима...

Генерација моја је расута
На све четири стране света
Остале су стопе на калдрми
Отисак срца у ветру и бехару –
Сећања радости младости
Увија душу у облак сунца

Неки нови клинци пију сада
Сунце и ћуди Мостара –
Нек живе – нек не ратују!
Нек се воле! Само нек се воле!