СКАДАРЛИЈСКА НОЋ

Силва Вујовић

Вековне облутке

преливају сенке.

Скадарлијска ноћ

будна је, бурна.

Шешир на столу,

виолина цвили.

Песнику нектар

крчмарица точи.

  

Топи животока усуде,  

лице му заре звездице,

а месечево млеко

у несан лије

Чаше се празне,

перо се оштри,

салвете исписане

вином преливене.

Тихо виолино!

Видиш да мутне

сенке песнику 

играју у оку.

Пусти га да снева

до следеће ноћи.

Фењери гасну!

Зора руди!