Силва Вујовић |
преливају сенке.
Скадарлијска ноћ
будна је, бурна.
Шешир на столу,
виолина цвили.
Песнику нектар
крчмарица точи.
Топи животока усуде,
лице
му заре звездице,
а месечево
млеко
у несан лије
Чаше се празне,
перо се оштри,
салвете исписане
вином преливене.
Тихо виолино!
Видиш да мутне
сенке песнику
играју у оку.
Пусти га да снева
до следеће ноћи.
Фењери гасну!
Зора руди!
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!