04. новембар 2016.

МОЈОЈ МАМИ

Светле тамним сјајем очи миле добре
Болна гледам милост лица глатка бледа:
Сине, чувај тату, дан је да се мре
Срце ми стеже брижност погледа

Суве сузе гребу, поглед ми је бистар
А горак је ваздух и реч ми је пуста –
Мисао ме сече, пече, вришти ветар  
У прозоре гране бубњају храста 

Копне руке мајке, меке као дечје
Љубим их и чврсто стежем уз мој скут   
И примам милу главу у наручје
Да испратим је на последњи пут

Саме смо, очи су јој пуне светлости
И до врелине лица хлади се тело 
Лете ми мислима слике прошлости
Њен уздах копни на моје срце свело    
 
Драга ми је глава клонула на груди
И тело у ком сам из зрнца изникла –
У мени посан крш и камен се буди
Нећу плакати – главу горе је рекла

Купам је – снагу ми мој Анђео пружа
И у бели вез облачим јој тело –
На усне стављам лати белих ружа
Мамин мирис бди у души неувело.     

23. октобар 2003.     

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић