Скрио си се у бехаре беле, ромори песма, птице лет желе.
Пев топи тугу и око сине,
дишем под небом без паучине.
Осетиш ли да жеља је сужна,
дрхти ко срна погледа брижна.
Плаши је узлет радосних птица,
стрепи од ловца, у оку сјај свица.
Пада у мрежу усне ти страсне,
од блеска ока сав опрез гасне.
Предеш ко тигар, беле се зуби,
истина ока страх срне руби.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!