06. октобар 2016.

ИГРА ТИШИНА

Лице ти маска 
А из ока макови
Сеју семе у несан      
Теку реке поноћне  
Расте пупољ, поје га
    
Сањам да скидам ти
Маску – на бледо лице 
Напојени бехар расипам
Сан уснуле душе удишем
И маков плам ме прекрива
    
Ниси пролазник
Сањам те – и не дам
Да северац сан развеје   
Да мисли пусте избледе 
Не дам те из гнезда душе. 

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић