06. октобар 2016.

БИТАК

Лице ти маска, 
из ока различак
сеје у несан семе,     
теку поноћне реке,  
топе  пупољ расте.
    
Жудим да скинем ти
маску, на бледо лице 
сипам сунашца скрита,
сан уснуле душе удишем
и невидљиво иње истапам.
    
Ниси пролазник,
битак си – и не дам
да северац све развеје,  
да искре мисли избледе. 
Чувам те у вечности душе. 

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић