ЗАТИРУ

Речи, гаврани гладни
заробе и владају,

отпори узалудни, 

а народи страдају.

Док невина крв лије
грабљивице коб кују,

перје им шарно крије

канџе које смрт снују. 

Речима мртвим скривене 

из партера не виде се,

у живот заривене

затиру – урлик чује се.  

Крв од тлапњи кључа,

изданци млади трну,

залеђена им пролећа

у земљана гнезда тону.