ЗМИЈОЛИКО

Тајна у жени изроји свице
кад црног ока пламен је грли.

Развију крила из несна птице,

бело јато на врели југ хрли.

Сунце на песку шара линије,

од каменчића греје постељу  

и заплешу две свилене змије.

Узаврела крв кипти у жељу.

Дан зре и сунце лати сабира,

змијолико се хлади вретено 
Игра траје дан. Утихне лира.

Као соко без крила плес свено.
Тајну љубави, путеног пира,
птице и сунце, песма сабира.