Очи су ти морска дубина,
слад усне магија вина,
сијају зуби кô рибље крљушти,
кожу ми горе твоји гладни прсти,
твог олујног даха вир се вије,
лед Неретве у мени разбије.
Шапћеш на уво: Волим те, цвете.
Истина није – руке ми лете.
Жеље палиш и певају птице,
дубоке су моје леденице,
само истина ока их топи,
глад за љубављу страст не отопи.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!