ЛАВИРИНТ

Срце је вечни лавиринт несна,           

у њему лете два свилца страсна

и развијоре игру слободе,   

до излаза их сећања воде.   

Ветар јужни од излаза веје,  

ватрено семе љиљана сеје,  

цвета паслика јасна твог лика,  

долетим срећна у блесак ока,  

и пева срце, и радост сеје, 

незаборавно време ме греје.

Свилци играју, излаз не хају,
у лавиринту светлост постају.

Радосна река прошлости тече,
семе исклија, јутро га сече.