22. октобар 2016.

ЛАВИРИНТ

Срце је вечни лавиринт несна,           
у њему лете два свилца страсна

и развијоре игру слободе,   
до излаза их сећања воде.   

Ветар јужни од излаза веје,  
ватрено семе љиљана сеје,  

цвета паслика јасна твог лика,  
долетим срећна у блесак ока,  

и пева срце, и радост сеје, 
незаборавно време ме греје.

Свилци играју, излаз не хају,

у лавиринту светлост постају!

Радосна река прошлости тече,
семе исклија, јутро га сече!

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић