У виру сија небеска скаска
кад из ока ти сунце заблиста
и свије дугу да пада маска,
а дане прошле тама излиста.
На усне звезде посеју песме,
а шеретски се Месец насмеје,
лије вино из небеске чесме,
напи се несан, слике посеје.
Низ образ капљу сочна сећања
на плиму давну, из душе миље
и чујем моћну песму постања.
Капља несна је животу смиље!
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!