4. октобар 2016.

СМИЉЕ

У виру сија небеска скаска
кад из ока ти сунце заблиста  
и свије дугу да пада маска,        
и дане прошле тама излиста.
     
На усне звезде посеју песме,
а шеретски се Месец насмеје,  
лије вино из небеске чесме,  
у таму несан слике посеје.

Низ образ капљу сочна сећања
на плиму давну, из душе миље
и чујем моћну песму постања.
Капља несна је животу смиље!

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић