27. октобар 2016.

ОЧЕ НАШ...

Дисхармонија у лажима гладних
Ломи нити које народе спајају
Челик се извија – стакло пуца
Земља гори – лед је у људима
А невиних јаук пара васиону

Грабим дјецу из крхотина:
Тешко мени – гдје ћу с вама!
Стакло ме сијече, челик стеже
А бјесне урлици 
Вукови све ближи

Оче наш…

Милују ме руке миле:
Мама, не плаши се се, не дамо те!
Страх ми утробу кида:
Гдје ћу с вама? – Куда?
У канџе вуковима не дам!

Ватра ме пали – лед леди
Сама на испуцалој земљи  
У процјеп клизам
А раље острашћене 
Крваве све ближе 

Оче наш… 

И чудо се деси!  
Док ме стежу мале руке
Бљеште плави сафири и црни дијаманти
А расипа се плава и црна свила по раменима 
Рука ме невидљива дирну  

Рука ме невидљива поведе
Отвори излаз из леда и ватре
Сигурно ме води
И боса по срчи газим
До слободе

Оче наш…


Мај 1992.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић