ЖЕНА ЈЕ ТАЈНА

Месец се смеје, срма му цвета, 

каме сијају, кују оштрице –

ил' су то будни звукови лȇта,    

из игре тела жудних креснице.

На игру киша звездана лије –

мрежом прекрива, плави, осваја,

лишће шушти нежне мелодије,

човек жену осећањем ваја.      

  

Даје се стидна мушкарцу жена    

и смели му плаве је таласи –

руши се међа, једна су сена,

чедност се блудним вриском огласи.

Кад човек жену срцем опија

чедну и блудну страст joj испија.