05. јун 2016.

КАО ЈАСИКА

Живот не уме трајати без суше!   
Те речи хоре кроз немире душе, 
     
а пролетња киша из мисли лије    
и сивило дана капљице пије.

Како осунчати житне стрњике,    
схватити своје погрешне одлуке
   
и јарбол подићи кад нема брода,   
како се без сунца смеје природа?

Плеше жена кô на ветру јасика,    
потоне у дан у изгор навика!

Кораке пије у мисли скривена
стара јој балска хаљина црвена!

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић