КАО ЈАСИКА

Живот не уме трајати без суше!   

Те речи хоре кроз немире душе, 
док пролетња киша из мисли лије    

а сивило дана капљице пије.

Како осунчати житне стрњике,    

схватити своје погрешне одлуке
и јарбол подићи кад нема брода,   

како се без сунца смеје природа?

Плеше жена кô на ветру јасика,    

потоне у дан у изгор навика!
Све дане пије у мисли скривена
стара јој балска хаљина црвена!