Те речи хоре кроз немире душе,
а пролетња киша из мисли лије
и сивило дана капљице
пије.
Како осунчати житне стрњике,
схватити своје погрешне одлуке
и јарбол подићи кад нема брода,
како се без сунца смеје природа?
Плеше жена кô на ветру јасика,
потоне у дан у изгор навика!
Кораке пије у мисли скривена
стара јој балска хаљина црвена!
Кораке пије у мисли скривена
стара јој балска хаљина црвена!
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!