Јато птица на грани
Пева и душу храни
Док у немиру несна
Горе стрњишта јасна
Јер животни токови
Црно-бели валови
Вртлог су вечног вира
Ток реке до
увира
Судбински се нижу дани
И ми њима савладани
Згужвамо у неме сање
Светове нам унутарње.
Da li se moze saznati sudbina gledajuci u zvezde u tisini, pitamo se mi ovozemaljski ljudi uvek zainteresovani za nju.Mozda mozemo iz nutrine cuti zice violine i pesmu opevanu u davnini uzivajuci na uzburkanoj beloj peni valova. Ako mozemo , uvericemo se da Bog nekada krivu crnu crtu , pise pravo. Mozda se moze tako! Ako moze , hvala pesnikinji.
ОдговориИзбришиДрага Романа, хвала на поетском коментару. Можемо чути све што осетимо као истину. Виолина душе је недокучива, али јасних нота и не треба им тражити порекло, можемо залутати тражећи. Битно је да мелодија тече и да уживамо у њој.
ОдговориИзбриши