14. јун 2016.

НЕМИРЕ БЛАЖИ

У сјајном оку хир ти се буди
и не видиш да душа ме боли   
језерне зене сјај кад ми суди,  
а са усне грак гаврана сколи.  

Усне су ми кô брескве презреле,
љубе те снене строге погледе.  
Жудне мамe у крви руј вреле,    
а боле кад ти усне побледе.    
   
Знај да сетне су ми ластавице,
лете у небо црвено птице.    
Певају кад им туга нарасте 
  
и беле се у твој прекор спусте.
У блеску зене мир душа тражи, 
загрли ме и немире блажи.    

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић