16. јун 2016.

МАШТА

Сећање свија у зене свице,   
крије свој сјај и немире блажи.
Дрхтури птица – сетно јој лице
и труди се да крила оснажи.  

Смерно живи од сећања птица,
тајне у својој крлетки истка.
Од звезда ниже их несаница 
перлице несна моћна су потка.

Кад старом стазом немир прохода,          
чежња јаву у сланутке свије
и сете своје тишини ода.

Невидљиви бој душе их лије!  
Гласа се јава – сивило, зима!
Несан је бели и маште плима! 

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић