16. јун 2016.

МАШТА

Сећање свија у зене свице,   
крије свој сјај од клевета, лажи.
Дрхтури птица – сетно јој лице
и труди се да крила оснажи.  

Смерно живи од сећања птица,
тајне у својој крлетки истка.
Од звезда ниже их несаница,
перлице трена моћна су потка.

А кад машта са сновима хода,          
чежња јаву у низ мисли свије
и сете своје тишини ода.

Невидљиви бој душе их пије!  
Гласа се јава – сивило, зима!
Сан је избели и маште плима! 

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић