13. јун 2016.

ЕПИЛОГ

Пламене ноћне певају птице 
Блесак им жара време проџара 
И бисери клизају низ лице    
На олујне валове недара.
                                                        
У крилу су руке склопљене     
Дрхте кô крила сломљене птице   
Моле ноте лире заробљене     
И мелодија обрише свице.   

Ланци песме из невидела      
Да не побегне жељу стежу      
Олујно се изли лава врела    
Поломи им и истопи врежу.  
  
Тиха је струна у лави чујна
Кô олуја тон дрхти набуја   
И песма ниче из лире бујна     
А из груди маслина уздарја.  

Епилог су бисери из хука     
Усна румена мирно крвари      
У крилу ломна почива рука   
Руде песме а дрхте дамари.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић