КРУНИ СЕ

    

Трачак светла тражи изгубљена
луталица тиха несмотрена.
Та реч је у тунел упловила
и у мраку свој пут промашила.  

  
Кад је срећна звезду угледала     

у таму је брзо истрчала.   

Запевала, саплела се, пала       

и тако у тунел залутала.    

Светло сетним срцем она тражи     

неопрезни свој глас да ублажи.  

тунел је дуг, а путеви склиски      

и реч стрепи у мрачној крлетки.    

Ти не брини брза речи више,    

ум све наше лавиринте брише.

Неопрезно пала, па устала,

колена ти ниси огребала.

Увек боли слово неопорезно,   

а писано, потпуно поразно.

Ти исправи грешку, не буни се,   

све у ждрелу живота круни се!