20. август 2017.

ЧУЛНИ ПИР

Украшћу крила соколице
Звезде ока пратити 
И на груди ти
Слетети

Упићу и мудрост сове  
Да ти мисли горке 
И сањалице
Мирим

Посејаћу семе невена
Да ти замиришем
Сузни осмех
И руке

Пронаћи ћу тебе у теби
И нечујем мачјим 
Миловати
Жеље

Нећеш додире осетити
Само перушке чар
И страствено  
Срце

Волећеш вировити мој
Чежљиве душе пој
И чулни пир
Жене.

20. август 2017.

3 коментара:

  1. Nasa svest je veoma kompleksna, jer pored aktivnog, svesnog nivoa (misljenja) postoji i sazeti intenzitet osecanja ili nesvesnog. Unutar njega takodje postoje dve suprotnosti ili polarnosti i to: podsvesni nagon destruktivnosti i nadsvesni, sustinski nivo konstruktivnosti, sklada, harmonije ili ljubavi. Oni su urodjeni. Medjutim, pored njih postoji i steceni nagon ili osecanje Polusvesnog Ega, koji se formira kao rezultat nerasciscenih konflikata ili neprevazidjenih iskustava u interakciji s okolinom. Misli nisu nista drugo nego neizgovorene reci, dok su izgovorene reci glas misli. Zato se reci ne mogu odvojiti od misli, kao sto se misli ne mogu odvojiti od dubine ljudskog srca iz kojeg izviru.
    Osecanja, misli i reci su neophodni elementi ljudskog iskustva. Svako od njih ima svoju svrhu za razotkrivanje misterije postojanja. Jer, da nije misli kome bi se srce poverilo? Da nije reci kako bi se objavilo? Kako bi ono nedostupno i nevidljivo postalo dostupno i vidljivo?

    ОдговориИзбриши
  2. Хвала, Романа, на исцрпном коментару. Песма је тренутак, искра душе, а корен јој је много тога.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. "mnogo toga" u korenu , ma koliko god on bio nemerljivo dubok i rasiren siroko na sve strane, u jednom sadasnjem trenutku se stapa u jednu masu velicine tackice i izleti kao iskra duse u misli, a misli u reci ili obrnuto. ....razum radi svoj posao, nekada i nerazumno , a um je u masi......

      Избриши

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић