19. август 2017.

ЗАХТЕВ

Љиљани подижу свој снени врат бели
Пробуђене страсне латице тишине
У крв су уткани и још нису свели
И заносна песма медоносна лине.

Шуштаво гранало пали се иверје
А кроз мирис смоле плешу и побесне
Страсти наше тајне, нота им безмерје
И теку у зденац да олуја врисне.

Ветар ври јужњачки, све на море мири
Док се наше пути вртложе, стапају
Ал' играш себично, жеље ми не смири

У бесној нам борби све звезде нестају.
Урликну вучица – беле јој се зуби
За грло те граби и зубима љуби!

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић