НИКАДА НЕ СВЕНИ

Весела сам мала скривалица,

лети ми у души јато птица,   

у грудима спава нечуј клица –

пролећно зри семе у мислима,

расте, небо дира листовима.

 

Кад ме маме предели опасни,

лати ветри разнесу јаросни,  

посеју ми ново семе несни –

клија ми у жудњи, небо дира

и пролећни концерт душа свира. 

Завијоре круне се мирисне

и вину лет све птице благосне

јер су јаче  од снаге јаросне –

перје им се паунски шарени,

снаго срца никада не свени.