09. јун 2017.

ЖАР И ГАР

Кад грану слике шаптава дана 
и небо крилом запара птица                         
чује се врбин дрхат лијана  
прошлост се буди озебла лица.

Грли, шапуће тама нечујно.
Прште искре из сивог камена,
кресиво пара у кремен тајно 
буди се, буја, врисак пламена.

Чедни, румени, кринови расту,
росни кô јутра давнога жара.
Плешу дани на дугином мосту,

свијају лук од жара и гара.
Кад пламен давни у мис'о лије
кринове круне душа развије.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић