мисли су гладне пуне семена –
језди ми душа кад слушам свирце,
звони у мени срча времена.
Волела јесам – дуго и силно,
таласају се душом сенке сад,
играју слике у оку стално –
звезда ми моја намигну пред пад.
Лутам и снујем – сан ми је храна,
точи и вино, и помути ум –
стопе су снене земља незнана
кад опију се и трче низ друм.
Праскозорне су росе увеле,
цакле се дани зора румених –
стопе се у плес на столу сплеле,
лете лептири крила шарених.
Свирајте свирци – из ока срне
теку тајне, са струнама цвиле
и душа страсна из вина прне –
чаше су празне прошлост испиле.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!