НЕ

У наше ноћне свијам се сене,

моја жеља сја ко вода зденца,  

ал' таму сам ти прозрела зене,

друге знам вара блесак тог сунца.       

  

Кроз хаљину још руке ти пале,  

ослушкујем грак немих гаврана,   

знам шта би ноћи страсне казале

и бежим, лаж у оку је брана.

Не мами ме у те руке самне,  

лептира памти, крила му лећу

од погледа у очи ти тамне.

Силно те желим, ал' доћи нећу,

у оку ти зри грабљива песма,

бежим, а чежње ткају повесма.