22. јун 2017.

У ЦАКЛУ

Едвард Мунк
Тама осветли у сандуку резбареном 
играчке, хербаријуме, споменаре
и лутку од порцелана.
Буди се, шапуће – не слушам  
шакама гужвам пупољке суве 
и листове исписане.  
  
Уплашена пишти,
успаванку певам:
У звездано снопље се скриј,
у ритму развигора плеши,
на нечујној харфи свирај,
немире песмом кроти.

Цаклено ме гледа, 
шапуће тајне мора,
бол бисерница, 
записе облутака.
Запева, загрли ме,   
смеје се, светлост сеје.

Зраке сунца росу испијају,
затварам сандук староставни. 
Заспа порцеланска! 

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић