Босонога вила,
на росној трави
срећицу је тражила,
беле раде брала,
љубичицама певала.
Очима од сунца
огрејала је зрикавце
и песма се заори
из зелених крила.
Заиграла је као блудница.
Засити смехом посно време,
а под ногама росу успава.
Много дана је прошло.
У мојим мислима
непрестано игра и пева.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!