19. новембар 2017.

ИСЦЕЛИ

Господе, снаге дај за вртлог усуда
И помози да се мирно а целебно
Окупам истином, тешка је покуда
Посекла постулат невиности кобно.

Очи кô жераве прсте разјариле
Ватра жеже и сви прелеста трагови
Пишем Ти и молим да те суре силе
Разданиш да дишем, истину осови.

Напад је на мене, огањ речи рађа
Трне ми сјај зене, у свести не бели
Јер из магле пуцањ кô тата ме гађа
А без речи храбре да мегдан подели.

Господе, Теби се ум моли податно
Помилуј ми срце и исцели сене
Невидне, престола које њише клатно
Огња и у тамно боји јаство жене.

18. новембар 2017.

3 коментара:

  1. Cilj svakog pesnika ,treba da bude ,da sto bolje priblizi poeziju citaocuUpotrebom reci koje su retke u upotrebi cine pesmu nerazumljivom...

    ОдговориИзбриши
  2. Пишем кад ми душа диктира и оно што наталожено животом издиктира. И речник душа бира.

    ОдговориИзбриши
  3. Spomenkine pesme volim. Neke su teške,preteške,ali mislim da svaki pesnik,pa i ona mora doživeti nešto slično ili neko njoj blizak,jer ona prenosi na nas jak osećaj,da i mu to osetimo i pronađemo se.Bravo

    ОдговориИзбриши

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић