13. новембар 2017.

КЛАСАЈУ

Ватрени поглед пржи и меље,   
тајанствени зов разигра вене.
Задрхте немо скривене жеље,    
барјак пада са стене ледене. 
 
Искласа ризом изданка свела,
сплићу се руке и прсти споје,  
а ритам пије тајне из тела 
играју зденци  звезде се роје.

Светлуца игра под велом звезда,
мирише ваздух, цветају лати 
ружу у души пир страсти сазда.

И лије роса кô сребро бела!
Ломе је прсти – немирни сати 
језде и сазру у вртлог тела!

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић