ХЕРЦЕГОВИНА

Из камена Херцеговине израсли

Јаблани – кршни горштаци   

Српом и ливором опасани

На уснама су тужбалице смрзли  

И кротили дивљину воде и земље

Планинске љути и трње купињара 

Вучји им урлици успаванка

А у чопорима дивље свиње

Плодове из укроћене земље

Од камена отргнуте риле и отимале.

   

У Херцеговини бујно расте    

Видарица ретка, трава ива

Као да зна да Херцеговцима треба

Да извида и живне жуљевне трагове 

А вресак и кадуља грле брда
Мушкарцима и женама снагу чувају

Плећима им јаким и рукама радиним  

А душом кȏ млеко мирисном –

Поносни су као расло цвеће из камена

Од најжаркије топлине створено.

Питомина  је Херцеговина моја

Иако пуна поскока и ћуди шарганских.  

Од камена и сунца су јој људи

Клесани ветровима и ратовима

Тврдог лица, а сјајног милог ока

Цео свет су населили

А себе нису раселили

Где год су гнездо свили

Духом се коренима

Својим враћају.