ЖИВИ САД

Дан трне и осваја ноћ,

сети се мене у поноћ

кад мисли сетне полете

рукама које су грлиле те.

Сети се мене кад те сколе

сене у тами, па опколе  

и урониш у давне дане,
кад роје жеље недоткане.

Сети ме се у постељи празној

кад ти тело обујми неспокој,

мисли лете очима јој тамним,

а ја море и загрљај с њим сним.

Заборавимо све дане сетне,

живот карте не дели повратне.  

Све што имамо је овај немир,
нек у њег стане цео наш свемир.