21. децембар 2015.

ЖИВИ САД

Дан трне и осваја ноћ,
сети се мене у поноћ
кад мисли сетне полете
рукама које су грлиле те.

Сети се мене кад те сколе
сене у тами, па опколе  
и урониш у давне дане 
роје се жеље недоткане.

Сети ме се у постељи празној
кад ти тело обујми неспокој 
мисли лете очима јој тамним,
а ја море и загрљај с њим сним.

Заборавимо све дане сетне,
живот карте не дели повратне.  
Све што имамо је овај немир,
нек у њег стане цео наш свемир.

2 коментара:

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић