21. децембар 2015.

ЖИВИ САД

Дан трне, осваја ноћ
Сет ме се у поноћ
Кад мисли сетне лете
Рукама које су грлиле те

Сети ме се кад те сколе
Сене у тами, и опколе  
И урониш у давне дане
А роје се жеље недоткане

Сети ме се у постељи празној
Кад ти тело обујми неспокој
И мисли лете очима јој тамним
А ја море и загрљај с њим сним

Хајде, заборавимо дане сетне
Живот карте не  дели повратне 
Све што имамо је овај немир
Нек у њег стане цео наш свемир.

2 коментара:

  1. treba nemir pretvoriti u sadasnji trenutak lepote stvarne ili zamisljene.Prelepo!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Да, живот је скуп тренутака, проживљених.

      Избриши

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић