09. децембар 2015.

СУСРЕТ

У предвечерје живота
У багремовој крошњи
У белини јој мирисној
Жељама си свио гнездо
Кад почео је сјај да опада
Са мисли дугиних боја
А страсна крв да тамни
И у камење се груша 

Полетеле су птице белe 
Из недара ми заспалих
У оку твом класје 
За кору хлеба траже 
Нахранио си их 
Крилима те милују
И грле душом 
Теби песме певам!   

2 коментара:

  1. za budjenje nikada nije kasno i nicim ograniceno. Hranimo te ptice bele, neka lete dok god to one zele.Draga pesnikinjo, hvala za ovu pesmu , punu nadahnuca i nade.Treba je obesiti na ulazna vrata sveta!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Нека сви сусрети буду љубав, мила Романа. Хвала на дивном коментару.

      Избриши

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић