У предвечерје живота
У багремовој крошњи
У белини јој мирисној
Жељама си свио гнездо
Кад почео је сјај да опада
Са мисли дугиних боја
А страсна крв да тамни
И у камење се груша
Полетеле су птице белe
Из недара ми заспалих
У оку твом класје
За кору хлеба траже
За кору хлеба траже
Нахранио си их
Крилима те милују
И грле душом –
Теби песме певам!
Теби песме певам!
za budjenje nikada nije kasno i nicim ograniceno. Hranimo te ptice bele, neka lete dok god to one zele.Draga pesnikinjo, hvala za ovu pesmu , punu nadahnuca i nade.Treba je obesiti na ulazna vrata sveta!
ОдговориИзбришиНека сви сусрети буду љубав, мила Романа. Хвала на дивном коментару.
Избриши