ФИЛИГРАН

Занесене ти у погледу дубине

Уточиште су вековне тишине

Те тамнине крију тајне оковане
Благо у ланцима лађе похаране 

Дланове спустих у дукате злаћане

И утках у вене душом филигране    

Сијају ноћу кад у небне модрине

Утапам немости бучне ми тишине

У тој чипки златној певају сирене

Чујем их, све моје немани опчине

И охрабре да разиграм дане
Које кроји живот, а ненадане.