Да из мутног тог ока
Све туге попијем
Сунцем их обасјам
И претворим у страст
Веруј ми да мелеме
У рукама пустим имам
Топлином ћу груди
Све ледене испарити капи
Под капцима тим мразним
Засућу их чаролијом
Да замиришу стрњишта
Да уберемо пољубаца букет
Увенути неће никад ‒ хајде!
Прислони ми на груди срце!
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!