КЉУЦА

Мук

кљуца

сушна зрна,

трепете сенки

заруделог сунца,

поломљених влати. 

Лет пепелних мисли

згаришта отиске сеје.

Суза на стаклу клија,

мајска коб боји црно

и доноси и разноси

жеравице и угарке

жедним грудима.

И капље пусти

бесмисла пут

џелата рата,

младости

нестале

у огњу.

Мук!

24. август 2017.

ЧУЛНИ ПИР

Dorina Costras

Украшћу крила соколици,

звезде ока пратити

и на груди ти

слетети.

Упићу мудрост сове,

да мисли ти горке

и сањалице

мирим.

Посејаћу семе невена,

да развијорим ти

сузни осмех

и руке.

Пронаћи ћу тебе у теби

и нечујем мачјим

миловати

жеље.

Додире нећеш осетити,

само перушке чар

и страствено

срце.

Волећеш вировити мој

чежљиве душе пој

и чулни пир

жене.

20. август 2017.

ЗАХТЕВ

Подижу љиљани свој снени врат бели,

буде се мириси из ледне тишине –

у крв су уткани и још нису свели

и заносна песма медоносна лине.

Шушти, пева и пали се иверје,

а уз опој смоле плешу и побесне

чежње наше тајне – нота им безмерје

потече из зденца и цветају страсне.

Ветар ври јужњачки, све на море мири

док се наше пути вртложе, стапају –

ал' играш себично, жеље ми не смири.

У бесној нам борби све звезде нестају,

урликну вучица – беле јој се зуби –

за грло те граби и зубима љуби!

ВРТЕШКА

Отвара стазу незаборава

ноћ хладна светлуцава.

Ври сива вртешка ока

звездама засута.

Не дам! А нешто ме вуче!   

Не! Немојте тим путем!

Скиталице лептири
не слушају ум!

О Боже, шта ли сам ноћас!

Млада или стасала сена?

Разбехарала трешња

или сан годова пун?

Где ли сам? Шта ли сам?

Нема, сама и склупчана.

Цакло ока или камена

бора међу обрвама?

Сланим змијама заробљене

зорно лете сунчане сенке.

Играју, певају загрљене.

Горе свици, свањава!

У ноћи хладној светлуцавој

бије се битка ума и срца.
У сенама ври. Штит је

у бразди бесмисла!

18. август 2017.