КРУНИ СЕ

    

Трачак светла тражи изгубљена
луталица тиха несмотрена.
Та реч је у тунел упловила
и у мраку свој пут промашила.  

  
Кад је срећна звезду угледала     

у таму је брзо истрчала.   

Запевала, саплела се, пала       

и тако у тунел залутала.    

Светло сетним срцем она тражи     

неопрезни свој глас да ублажи.  

тунел је дуг, а путеви склиски      

и реч стрепи у мрачној крлетки.    

Ти не брини брза речи више,    

ум све наше лавиринте брише.

Неопрезно пала, па устала,

колена ти ниси огребала.

Увек боли слово неопорезно,   

а писано, потпуно поразно.

Ти исправи грешку, не буни се,   

све у ждрелу живота круни се!

У НЕСНУ

Јато птица на грани

Пева и душу храни

Док у немиру несна

Горе стрњишта јасна

Јер животни токови

Црно-бели валови

Вртлог су вечног вира

Ток реке до увира      

Судбински се нижу дани   

И ми њима савладани         

Згужвамо у неме сање        

Светове нам унутарње.         

РАТНА ПЈЕСМА

У облаку туге Стари мост бдије,

Неретва хучи, око сјете пије.

У бљеску смарагдном лутају   

сјенке, болно им била куцају.     

Погледи немирни пониру,

у ледену ријеку увиру.

Извире талас, кô крик прошли,

у осмијех дана давних жели     

Утихнуо куцај бакра, срме,

одзвања туга са калдрме,

болно се ратом срушила срећа – 

у Мостару не бехарају прољећа!   

1992.

СРЧАНО

На подијуму сна

Косу расплети

И осмех испреди

Па оком заиграј

Играј и певај

На звезди усни

Месечином се огрни

Да душа сања и воли

У зору заборав оснажи

И чило загрли јаву

Јер живот дарује

Само срчане!