03. септембар 2017.

ЗИМНО

Тик
Тик так
Ехо одзвања
Сломљена сата
Далек, дубок, језив
Будна у црној тишини
Горка сам и незнана себи
А коме да кажем како боли
Вода пуна трња
Кревет са шилима
Ваздух са иглицама
Ова празна соба злица
Тешким плафоном убија
Трајем у данима
Угљеним тегобним
Сви личе на пустињу
И устајем у глуво време 
Палим цигарету
Гледам пахуљице
Плешу, милују лице
И сликају прошле дане
Топе се радосне и бодре
Тихи глас ми шуми
Престаће овај погром
Мудро посеји и посади
Нићи ће воћке, убери их
Нека сок капа и пени
Ти пиши у тишини
Песма је пир душе
Река и отров упије
Источи све зимно
И живот осветли.

1. јануар 1993.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић