У паучини се ловци црне,
ухваћен лептир у мрежи трне,
испили снагу, а опна оста,
згужвана грудва, лагана, пуста,
блиста ореол, броди у тами,
плаветно светло душу урами.
Раширила се плавет ко свила
и грудву тела сву обавила,
на муке свикло земно гажено
громом и муњом било пржено
смерно судбину дочека своју
да запечати земљану боју.
И лептир лети звезди далекој
небеска харфа свира му покој!
Где иде душа после живота?
Има ли узлет дах који заста?
19. септембар 2017.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!