Мoja
малена,
у оку ти је
цвет и стена
херцеговачка.
У души детлићи
кљују и снохвате.
Лептири ти мисли,
ушушкани немири
у шаптаве шкољке.
У песме излиј ноћи.
Нек их белина пије,
немире перо мири,
душу распупоља,
исцели, олиста.
Извидај ране
и заплеши
Запевај.
Несне
твоје
ћутим.
Слутим
сјај свица.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!