КРИНОЛИНА

   

Загрли тишина моја  
тамног ока пој славуја,

и лију мисли у грех –     

игра на усни осмех.       

  

Потече пев бескрилих птица,     

у нотама сја тајна свица,  

све мисли су разоденуте –    

плешу звездама засуте.  

Тај плес је мелем сети,
окови жала су скинути,  

а душа саткана од боли              

у оку се огледа и воли.    

Сева, зове, тамна варница,  

у крви разигра лет птица,

живот кроји нову хаљину –

црвену балску кринолину.