7. јануар 2016.

КРИНОЛИНА

Загрли тишина моја  
тамног ока пој славуја,
и лију мисли у грех      
игра на усни осмех.       
  
Потече пев бескрилих птица,     
у нотама сја тајна свица,  
све мисли су разоденуте     
плешу звездама засуте.  

Тај плес је мелем сети,
окови жала су скинути,  
а душа саткана од боли              
у оку се огледа и воли.    

Сева, зове, тамна варница,  
у крви разигра лет птица,
живот кроји нову хаљину 
црвену балску кринолину.     

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић