ЖЕЂ ГАВРАНА

Гаврани из млађаних очију     

пожудно воду планинску пију.
Капи брзице ледене теку,
крила квасе – зароне у реку.
    

Поглед се сјаји, жеђ у блеску ври,    

вру воду таласави немири.

И мију се крила, млада, мамна,    

злати се перје жудних гаврана.     

Ко гејзир капи лете високо,    

звезде дирну – ужагри се око.
Стуште се крила – утону у вир, 

сеју свилни сјај у врêла немир.