ЗВЕЗДЕ СЕ БУДЕ

Под крошњом поносне тополе   

Мисли се боре, скрушено моле  

Пада чемерна копрена самоћи

Уздах се предаје љубавној моћи 

У загрљају нежног бића  

Да ли сна или младића

Распупољала се недра жене  

У пупољке из жеље и стене      

Моја си млада дрхтава срна 

У дивљој шуми уграбљена

Да опколи те не дам та сета    

Нек росна ти душа мени цвета

Волим младога сјај ти ока

Изронила си из вечног мука

А ја гладан и одавно сних  

Звезде твојих очију сетних

Нек наше птице високо лете

Да из коприва поља узлете

Украдимо од живота осмех

Небески лет никада није грех.