11. јануар 2016.

БЕЛА ПТИЦА

Тог дана је из ока ти зрака   
Распевала мук сивих корака
Стопио нам се из ока блесак
И у  времену оста отисак  

Насмејаног се сећам сунца   
Ужарених на обали зрнца     
Крика галеба, страсног ти поја:
Ти си моја…ти си моја…    
   
На плажи су нам тела плесала    
Додирима пут страсним клесала  
Прхнула птица, сунце је пила    
Али киша јој крила стопила 

Студено време још не престаје     
Сећање на твој загрљај траје
И слике горе, дирају снажне
И сад су очи сетне и влажне.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић