БЕЛА ПТИЦА

Тог дана је из ока ти зрака   

Распевала мук сивих корака

Стопио нам се из ока блесак

И у  времену оста отисак  

Насмејаног се сећам сунца   

Ужарених на обали зрнца     

Крика галеба, страсног ти поја:

Ти си моја…ти си моја…моја...     

   

На плажи су нам тела плесала    

Додирима пут страсним клесала  

Прхнула птица, сунце је пила    

Али киша јој крила стопила 

Студено време још не престаје     

Сећање на твој загрљај траје

И слике горе, дирају снажне
И сад су очи сетне и влажне.