МУДРОСТ

Љиљана Антић Либра

Оснеженој коси

облачне су мисли –

жарнице у оку,

злосутница у срцу

громогласно ћути.

                                                                  

На усни је славуј –

облаке у паучину

заплиће.

Мудрост је извор

питомог бистрог

жубора времена.

МОСТАРСКЕ СЛИКЕ

Мостар је остао у капљи сузе –

Неретва ледна кад у вир граби
Термометар на 50 степени
На зиду поред апотеке
На стопалима катран Мусале
Игранке у сали „Абрашевић“
И у башти хотела „Мостар“

Дружења у „Неретви“, „Бристолу“, „Ружи“
Корзо од „Јагњета“ до „Бање“ –
Нови на Лењиновом шеталишту
И Гимназија „Алекса Шантић“
Сада „Доминик Мандић“
Парк, љуљашке, песак, тобоган
Остао је мајстора Хајрудуна мост
Срушен 1993. нови завршен 2004.

Кроз сећање пролазе –
Ашчинице Кујунџилука
Стари мајстори, ретки занати
Скокови са Старог
Сликари поред Неретве
Омиљени вајар Миливоје Бокић
Кућа Алексе Шантића
„Пећина“, Рондо, Партизанско гробље
Ћудљиве мостарске кише
И оне распеване Мише Марића
Један човек и "Мостарске кише" Пере Зупца
И јулски дан – кишни, кишни...

Враголије од јутра до акшама 
На Циму брање шипака
Љубичица и висибаба
Првомајски роштиљ на Буни
Прве трешње и први пољупци
Са Вележовог стадиона чујем –
„Напред Рођени“ –
Јарани скачу, вичу, вичу...

Нижу се, играју слике –
Велике пијаце изнад бесне Неретве
Смарагдно зелене, понекад земљане
Жагор тепе и дрвено магаре
Студентске игранке у „Индексу“
За асталом скупљени, згурени
Млади, насмејани и распевани
Сунцем прве ватре грејани
Дочекујемо зоре
Уз вицеве и истините приче
О мостарским лискама
Испитима, професорима...

Генерација моја је расута
На све четири стране света
Остале су стопе на калдрми
Отисак срца у ветру и бехару –
Сећања радости младости
Увија душу у облак сунца

Неки нови клинци пију сада
Сунце и ћуди Мостара –
Нек живе – нек не ратују!
Нек се воле! Само нек се воле!

ПЛАМЕНА

William Whitaker

Кад загрми ноћ у мени,

усне од кукоља горке,

руке од чичака болне,

потечем у сновиђење.

Као змијски цар вијугам 
у кошуљици звезданој,

пламену снагу трошим

да се не скаменим.

Загрлим стабло јаблана,

плаве дубине досежем,

летим слободно – птица сам,

у васељени дишем.

Бели и црвени снови 
растворе ноћ у мени,

Звездано ткање набуја!

Зора сиву кошуљу тка!

2. фебруар 2018.  

ИЗА ЛИНИЈЕ

 Freydoon Rassouli

Не бери крин

латица белих,

из камена израстао,

не дирај заносне

у версе утиснуте

страсти јужњачке,

не слушај песме

из нечуја израсле –

понорнице жубор.

 

Кад се душа преда
Светлости –

милости истине,

потечеш у Тајанство – 
у дубине бескрајне 
разговора душа,

неисказиво озарје срца,
и твоја суза разлучи
чисте Љубве реч – чекам те!

25. октобар 2018.