ТРЕН ЦЕО

У трен стао живот цео,    

а крцка се дан по дан. 

Дани извиру из ноћи   

кад су звезде окренуле главе,

круг Месеца намигнуо ђаволу,    

а сунце осјало таму само час. 

Тај трен траје живот цео,         

сруши се у песницу – жрви,    

косу расплиће, тужбалицу пева, 

на грудима расту листови чемера,  

у грлу коска стоји – живот свео.  

У једном трену плане цео!

МЕСЕЧЕВА СОНАТА

Послушно житни мирују снови    

Класје им је бура у таму свила  

У коров зарасли још су живи                              

Да лептир вида сломљена крила    

На пољани житној са много корова      

Месечева соната музика је свица      

А младости оду незаборав пева     

И песма лептиру враћа румен лица      

Ноћу лептир житна зрна пребира  

По њима паук сете плете и лута  

У чврстој мрежи осећања одмара   

Док нежно свира Месечева соната. 

У ТАМИ

Сновима бришем из ока свице

јер ме нема на сунцу улице. 

Поскок у оку смрвљено шета,    

кошуљица му у тами цвета.

Лије нестало време из ока,

траг лута као вијуг поскока. 

Олистам сате тражећи сене,   

у ноћ сам скрила негдању мене.

ИЊЕ ПРОЛЕТЊЕ

Поломљен прозор суза отвара   

Ледени су прсти јер бура хара     

Срце из иња у коси снева 

По годинама северац сева

Пролетња зри ливада из сна    
На месечини сва је од несна    

Разбехарале заплешу сене – 

Врисак у срцу време не вене

Сви дани златни су покошени  

Замиришу сетом орошени

И младо класје из ока тече

Да кору хлеба камену сече.